U klasičnom liberalizmu višak vrednosti nastaje na tržištu –
profit je posledica spremnosti kupaca da plate više za neku robu nego što je
uloženo u njenu proizvodnju u najširem smislu. Ali, neoliberalizam ne bi bio
različit od liberalizma kada ne bi imao specifičan način proizvodnje viška
vrednosti.
On je u skladu sa osnovnim stavom neoliberalne ideologije da
ono što je javno treba da bude privatno. U neoliberalizmu višak vrednosti se
stvara tako što se javni resurs privatizuje uz profit.
Privatizacija javnih prduzeća koja imaju resurse koji se
kasnije mogu prodati, kao što je zemljište,
klasičan je primer za ovaj način stvaranja viška vrednosti. Zemljište
preduzeća obično nije bilo deo cene po kojoj je ono privatizovano, kasnije se
ovom zemljištu zakonski promeni namena i ono se može prodati po drastično većoj
ceni. Čak je predlagano da ovo zemljište pređe u vlasništvo kupaca preduzeća
bez naknade.
Na isti način, višak vrednosti se stvara kroz zajmove
državnih banaka koji se ne vraćaju, kroz naduvane javne nabavke, monopole na
tržištu ili kroz neplaćanje poreza i njihovo opraštanje.
Dakle, šema je uvek ista: J → P, javno postaje privatno uz
razliku u vrednosti.
Iako javnih stvari u zemljama koje su nekada bile
socijalističke ima dovoljno, to nije jedini resurs “javnog”.
Tu su uvek i
budžeti, javna preduzeća i krediti – zemlje bivše Jugoslavije su se u vremenu
neoliberalne tranzicije zadužile još 80 milijardi dolara.
Neoliberalni način stvaranja viška vrednosti traži i svoj
profil preduzetnika. To sad nije ambiciozni zanatlija ili pronalazač, kao u
liberallizmu, nego bivši ministar, portparol ili direktor stranaka, posebno
bivši ministar za privatizaciju. Njegova prednost na tržištu su zapravo
političke veze i poznavanje propisa i kanala za sticanje viška vrednosti na
neoliberalni način.
Naravno, u tranzicionim zemljama razvili su se i liberalni,
tržišni načini stvaranja viška vrednosti, a zadržani su i stari socijalistički,
u slučaju javnih i komunalnih preduzeća (gde se višak vrednosti objašnjava
uloženim radom).
Šta mislite: Koji je od ova tri načina privređivanja:
1) socijalistički
2) neoliberalni
3) liberalni
– odgovoran za krizu?
Нема коментара:
Постави коментар