Druga rezervna kopija Dvogled.rs

Blog koji čitate predstavlja drugu rezervnu kopiju sajta Dvogled.rs. Verovali ili ne, jedan sajt za filozofsku analizu politike najpre je u dva navrata bio žrtva hakerskih napada koji su potpisani od strane navodnih albanskih grupa, a onda nije mogao da bude sasvim uspostavljen ni nakon plaćenog backup-a provajderu Orion hosting. Platforma worpress na kojoj je sajt napravljen nije mogla da se ažurira, niti da se postavljaju novi postovi.

Koliki je to problem za nekoga ko nije haker, već samo pokušava da korosti internet za učešće u javnosti, možete da zamišljate. Srećom, Dvogled.rs danas može da posluži kao arhiva tekstova objavljenih u prvoj godini rada, međutim, trud koji je uložen u njegovu promociju i dizajniranje sada je uzaludan.

Kada se ovo desilo, napravljen je sajt Dvogled2.wordpress.com, sada na javno dostupnoj platformi wordprees.com, ali od danas ni ta verzija sajta ne može da se ažurira. Takože, na sajtu worpress.com, nisam mogao da otvorim ni drugi blog sa drugačijom adresom.

Ovo naravno sve može da bude slućajnost, ali budući da je sajt u tri navrata bio izložen napadima. to možda i nije slučaj. Sajt se nedavno pridružio protestu U lice cenzuri, a objavljivao je kritičke tekstove istog stila i oblika, kao i u poslednjih godinu dana.

Dvogled2 na javnoj platformi Blogger, je treći pokušaj da se javno objavljuje.

Ko bi rekao da će se sloboda na internetu na kraju pretvoriti u ovo.

Višak vrednosti u neoliberalizmu

U klasičnom liberalizmu višak vrednosti nastaje na tržištu – profit je posledica spremnosti kupaca da plate više za neku robu nego što je uloženo u njenu proizvodnju u najširem smislu. Ali, neoliberalizam ne bi bio različit od liberalizma kada ne bi imao specifičan način proizvodnje viška vrednosti.

On je u skladu sa osnovnim stavom neoliberalne ideologije da ono što je javno treba da bude privatno. U neoliberalizmu višak vrednosti se stvara tako što se javni resurs privatizuje uz profit.

Privatizacija javnih prduzeća koja imaju resurse koji se kasnije mogu prodati, kao što je zemljište,  klasičan je primer za ovaj način stvaranja viška vrednosti. Zemljište preduzeća obično nije bilo deo cene po kojoj je ono privatizovano, kasnije se ovom zemljištu zakonski promeni namena i ono se može prodati po drastično većoj ceni. Čak je predlagano da ovo zemljište pređe u vlasništvo kupaca preduzeća bez naknade.

Na isti način, višak vrednosti se stvara kroz zajmove državnih banaka koji se ne vraćaju, kroz naduvane javne nabavke, monopole na tržištu ili kroz neplaćanje poreza i njihovo opraštanje.

Dakle, šema je uvek ista: J → P, javno postaje privatno uz razliku u vrednosti.

Iako javnih stvari u zemljama koje su nekada bile socijalističke ima dovoljno, to nije jedini resurs “javnog”. 

Tu su uvek i budžeti, javna preduzeća i krediti – zemlje bivše Jugoslavije su se u vremenu neoliberalne tranzicije zadužile još 80 milijardi dolara.

Neoliberalni način stvaranja viška vrednosti traži i svoj profil preduzetnika. To sad nije ambiciozni zanatlija ili pronalazač, kao u liberallizmu, nego bivši ministar, portparol ili direktor stranaka, posebno bivši ministar za privatizaciju. Njegova prednost na tržištu su zapravo političke veze i poznavanje propisa i kanala za sticanje viška vrednosti na neoliberalni način.

Naravno, u tranzicionim zemljama razvili su se i liberalni, tržišni načini stvaranja viška vrednosti, a zadržani su i stari socijalistički, u slučaju javnih i komunalnih preduzeća (gde se višak vrednosti objašnjava uloženim radom).

Šta mislite: Koji je od ova tri načina privređivanja:

1) socijalistički

2) neoliberalni

3) liberalni

– odgovoran za krizu?